Eko vesti iz Srbije

Hrabri čistači u zbrinjavanju opasnog otpada

Brojne analize su pokazale da je jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji neodgovarajuće postupanje sa otpadom. Kompanija Miteco pored sanacije zagađenja, zaostalog iz ranijih godina kao u Fijatovoj fabrici automobila, gde je radila na dekontaminaciji zagađenih površina i zbrinjavanju otpadnih boja i lakova, sada obavlja posao dekontaminacije trafo stanica i zbrinjavanju čvrstog otpada kontaminiranog uljem.

Kompanija Miteco od 2009. godine počela je sa projektom zbrinjavanja otpadnih boja, lakova i premaza koje su tridesetak godina unazad bile skladištene na nepropisan način u Zastava automobilima. Obezbeđena je sva neophodna dokumentacija za adekvatno zbrinjavanje otpada u inostranstvu, odnosno sve potrebne dozvole za prekogranično kretanje opasnog otpada. Pored razvrstavanja otpada prema svojim karakteristikama, pakovanja u adekvatnu i propisnu ambalažu, transporta, omogućili su i spaljivanje na visokim temperaturama u ovlašćenim postrojenjima. Zbrinuto je 2000 tona boje, lakova i hemikalija, a urađena je i dekontaminacija zagađenih površina PCB-om.

Mi i danas radimo u Kragujevcu na poslu dekontaminacije trafo stanica i zbrinjavanja čvrstog otpada kontaminiranog PCB uljem, iz Fijata u Kragujevcu. Takođe imamo dobra iskustva na poslovima sanacije istorijskog zagađenja kao što su Beneton, Viktorija Zorka mineralna đubriva, kombinat aluminijuma u Crnoj Gori – istakla je Nevena Čolić Mohora, generalni direktor ”Miteco – Kneževac”.

Kompanija Miteco Kneževac u 2012. godini izvezla je 2500 tona različitih vrsta otpada, gde više od polovine te količine čini zaostalo zagađenje iz FIATA, a najviše PCB otpada. Podjednake količine otpada potiču iz farmaceutske industrije kao i industrije boje, lakova i premaza.

Udruženje ”Hrabri čistač” okuplja sve relevantne kompanije koje se bave upravljanjem tokovima industrijskog i opasnog otpada, tretmanom, skladištenjem, odlaganjem i izvozom pojedinih kategorija opasnog otpada za koje ne postoji mogućnost tretiranja u Srbiji. Ciljevi Hrabrih čistača su unapređivanje i bolje korišćenje domaćih kapaciteta i resursa u oblasti upravljanja industrijskim i opasnim otpadom kao i edukacija mladih i podizanje društvene svesti o zaštiti životne sredine.

Cilj nam je da pre svega uvedemo red u tehnološki nivo upravljanja otpadom, jer on nije nešto što treba odbacivati već je to potencijalna sirovina i energija. U našem udruženju je skoro čitava industrija otpada koja je meritorna, a sa druge strane mislimo da sa promenom zakonodavstva koje sad sledi naš uticaj će biti mnogo značajniji, a da je to tako govori podatak da smo mi inače pridruženi član Evropske federacije operatera opasnim i industrijskim otpadom – rekao je Miodrag Mitrović, predsednik Udruženja Hrabri čistač.

Izvor: Staklenozvono.rs

Terenska istraživanja područja Srbije i novi fenomeni prirode

Na planini Željin pronađen novi fenomen prirode – vodopad na potoku Jelovak, Željinski troskok. Zavod za zaštitu prirode Srbije, nakon višemesečnih istraživanja područja koja su programom rada predviđena za zakonsku zaštitu, sagledava i sintetizuje dobijene rezultate koji će biti vrednovani u okviru izrade studija zaštite. Tako su ove godine obavljena istraživanja područja Mojstirsko-Draških planina, Dukata, Valjevskih planina, Rudnika, Željina.., kao i manjih područja – Blederije, Jovačkih jezera, Forlanda na levoj obali Dunava u Beogradu, itd.

Terenska istraživanja su potvrdila još uvek visoku vrednost prirodne baštine Srbije. Neka od istraživanja dala su i neočekivane rezultate. Stručnjaci Zavoda su, istraživanjem planine Željin, osim brojnih drugih prirodnih vrednosti, stoletnih šuma i atraktivnog pejzaža, ustanovili postojanje vodopada izvanrednih karakteristika i lepota. 

Prilikom obilaska terena, ekipa Zavoda u pratnji šumarskog tehničara ŠG „Šumarstvo“, Raška, kod Jošaničke banje iznad zaseoka Đurovići, na potoku Jelovak, najizdašnijeg izvorišnog kraka planske reke, naišla je na vodopad izuzetnih dimenzija. Kako je tom prilikom ustanovljeno, vodopad na potoku Jelovak je erozivnog tipa, formiran u granodioritima. Sastoji se od tri glavne kaskade čija je visina–dužina procenjena na oko 30 m. Deonica korita (neposredno) nizvodno je takođe stepeničasta i ispresecana malim slapovima – pad dolinskog dna se smanjuje tek nakon par desetina metara, a vode potoka umiruju. Vodopad na potoku Jelovak odlikuje amfiteatralni odsek, teško pristupačan i iz uzvodnih i iz nizvodnih delova doline, okružen bukovom šumom koja raste na velikom nagibu.

Potok Jelovak i sam vodopad odlikuje i bogatstvo vode (što su potvrdila istraživanja Zavoda, vršena u sušnom periodu, koji su karakterisale i izrazito visoke temperature vazduha, za vreme kojih je potok Jelovak bio srednje vodnosti), koju su malobrojni meštani nekada davno zajazili, na dva mesta – iznad i ispod vodopada, i ona se koristi za navodnjavanje voćnjaka i bašta.

Po svojim morfometrijskim karakteristikama, genezi, bogatstvu vode, estetskim vrednostima samog vodopada i slapova i ambijentalnim vrednostima bližeg okruženja, vodopad na potoku Jelovak zavređuje da bude novi objekat na listi hidrološkog nasleđa Srbije.

S obzirom da u literaturi nisu našli na podatak o ovom vodopadu, stručnjaci Zavoda su mu dali radni naziv „Željinski troskok“, inspirisani veličanstvenošću tri vodene kaskade. Pretpostavka je da su morfologija terena, pokrivenost šumskom vegetacijom i skrajnutost od puteva, glavni razlozi zbog kojih je vodopad do sada bio nepoznat široj (stručnoj) javnosti. Otkriće je još jednom potvrdilo značaj sprovođenja sistematskih terenskih istraživanja prirodno vrednih područja u Srbiji, u cilju njihove valorizacije i preduzimanja aktivnosti na njihovom očuvanju.

Izvor: Staklenozvono.rs